U eri kada zastava i grb nisu više samo obeležje suvereniteta jedne države već i njena energetska bezbednost, korišćenje otpada kao energenta, dobija sve više na značaju, posebno poslednjih nedelja zbog dramatičnih dešavanja na Bliskom istoku i poremećaja na globalnom tržištu fosilnih goriva. Upravo zbog toga potražnja za njim je sve veća, jer bi se njegovom preradom u alternativna goriva, jeftinije stiglo do toplotne i električne energije ali i zamenila nafta, ugalj, gas.
Ovo tim pre što je otpad važan deo strategije EU u dekarbonizaciji i istovremeno dopuna za postojeći energetski miks koji može da smanji zavisnost od tradicionalnih fosilnih goriva, koji zbog geopolitičke krize, nedostaju.
Jedno od takvih goriva je RDF (gorivo dobijeno preradom neopasnog otpada), koje se u Evropi koristi kao alternativni energent u industriji i deo je šireg procesa energetske tranzicije. Novonastalna situacija na Bliskom istoku uslovila je da zemlje EU već prave planove kako da se bar donekle sanira ova kriza i traže način kako da povećanju preradu neopasnog otpada. Pitanje je samo, ako se geopolitička situacija ne stabilizuje, ima li dovoljno rezervi ove sirovine koje bi mogle da podmire potrebe pojedinih evropskih država i na taj način omoguće energetsku stabilnost i diverzifikaciju energenata.
Ono se logično nameće jer u ovim ratnim turbulencijama, države koje su do sada bile izvoznici, mogle bi zbog svojih potreba da zaustave taj proces. U tom slučaju, mnoge države ostale bi bez ove sirovine pa i Srbija, koja je upravo zbog energetske bezbednosti nedavno izmenila Zakon o upravljanju otpadom,kojim je odobren privremen uvoz alternativnih goriva za energetske svrhe.
O tim problemima ali i CBAM -u govorilo se i na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu gde je akcenat stavljen i na iznalaženju rešenja za energetski intenzivnu industriju, koja je ugrožena kako ovom evropskom taksom, tako i mogućim nedostatkom neopasnog otpada, kako bi im se smanjili troškovi proizvodnje.
Po mišljenju stručnjaka javnost bi više trebalo da brine što postoji mogućnost da ovog otpada na tržištu ne bude u dovoljnim količinama nego za njegov kvalitet i opasnost od njega , jer će dolaziti iz zemalja EU,u kojima postoje stroge procedure i rigorozna kontrole svakog grama koji kreće ne samo put Srbije, već u bilo koju drugu državu.
Kako RDF postaje „novo zlato“
U ovakvim nestabilnim uslovima kada svaka država traži put ka energetskoj diverzifikaciji, otpad od koga preradom mogu da se dobiju alternativna goriva, poput RDF-a, postaje “suvo zlato”. Do tog “suvog zlata” čini se da će se sada teže dolaziti svi, pa I i energetski intenzivna industrija, kojoj je on nužan da bi se smanjili troškovi, u uslovima kada za svoje proizvode , koje izvoze u EU, moraju da plate i CBAM.
Ovo tim pre što u nedostatku lokalno proizvedenog RDF-a, zbog prakse koja još nije uvedena, a vezana je za selekciju otpada,moraće da ga uvozi kako bi smanjila svoje štetne emisije ali i ublažila posledice energetske krize, koja je evidentna na globalnom nivou. Uslov je samo da ga ima jer on postaje deficitarna roba I u nekim državama EU pa je pitanje da li želi da dozvoli izvoz ili će ga čuvati za sebe.
Jer, jasno je da energetska stabilnost i diverzifikacija energenata se posmatraju i kao alat za povećanje političke stabilnosti, naročito u kontekstu geopolitičkih rizika i potrebe za sigurnim snabdevanjem energentima.
