Iako je Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja u Srbiji donet još 2004. godine
kako bi domaća privreda bila konkurentna na međunarodnom tržištu, a prirodni resursi vazduh,
voda i zemljište, zaštitili, njegova primena nije u potpunosti zaživela. Zbog toga ni ciljevi
definisani ovim dokumentom, da se kroz izdavanje integrisanih dozvola obezbedi da najveći
zagađivači posluju u skladu sa visokim ekološkim evropskim standardima, nisu u potpunosti
realizovani, zbog čega je februara prošle godine izrađen nacrt novog zakona , čija je javna
rasprava završena decembra prošle godine .
Koje će primedbe zakonodavac iz javne rasprave uvažiti sada, još je neizvesno ali ono što je
izvesno, to je da po aktuelnom,u trenutku kada su objavljene Polazne osnove ,(februar 2025.),
163 operatera, od 220 koji su imali obavezu da pribave integrisanu dozvolu, je nemaju i pri tom
bez ikakvih prepreka posluju.
163 od 220 postrojenja bez dozvole i bez sankcija
Tako bar stoji u analizi Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI),
koja je predstavljena javnosti. Pri tom, među njima su i neke od velikih i profitabilnih kompanija,
koje po podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u značajnoj meri su u kategoriji velikih
zagađivača. Upravo zbog toga u ceo ovaj proces donošenja nove regulative uključila se i EU i to
u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ kako bi se ubrzala dekarbonizacija privrede i
smanjile industrijske emisije. Na sajtu “EU za tebe” stoji da je u izradi novog zakonodavstava
učestvovala radna grupa od 79 članova.
– Oni treba da zakonski okvir u potpunosti usklade sa pravnim tekovinama Evropske unije u ovoj
oblasti i EU direktivom o industrijskim emisijama. Novi zakon će obuhvatiti jasnije i preciznije
propise o integrisanim dozvolama, kao i o nadzoru nad emisijama zagađujućih materija,
upravljanju otpadom i odgovornom korišćenju prirodnih resursa – navodi se na sajtu “EU za
tebe”.
Za tri godine izdato samo osam dozvola
Stručnjaci kažu da je dobro što se i EU uključila u ove aktivnosti kroz projekat „EU za Zelenu
agendu u Srbiji“ jer izmene regulative u ovoj oblasti koje su rađene tokom 2009, 2010, 2016,
2018. i 2021. godine, nisu dale značajne rezultate, pa su očekivanja da će definisana rešenja u
Nacrtu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, biti bolja od
postojećih. Ovo tim pre što je još 2017. godine najavljivan novi dokument, koji nije realizovan, a
primena se odlaže već dva puta.
– Osnovni problem u primeni Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne
sredine odnosi se na postupak izdavanju integrisanih dozvola za postojeća postrojenja, čiji je rok
za pribavljanje, koji je pomeran već dva puta, istekao 31. decembra 2024. godine. Od
poslednjeg odlaganja roka za izdavanje dozvole, tačnije od novembra 2021. godine, pa do kraja
2024. godine, u periodu u kojem je bilo potrebno izdati 181 dozvolu, izdato je samo osam. Od
2004. godine, ukupno je izdato između 60 i 70 integrisanih dozvola, dok se prema listi nadležnih
organa iz 2022. godine, obaveza pribavljanja dozvola odnosi na 220 postrojenja. U analizi su
identifikovani višestruki sistemski problemi koji su doveli do neuspešne primene zakona. Neki
od njih su vezani i za nedovoljni administrativni kapaciteti za izdavanje dozvola, pasivnost
inspekcijskih organa i postojeći sistem sankcionisanja – stoji u analizi RERIJA .
Stručnjaci upozoravaju na sistemske slabosti
Pravna savetnica u RERI-ju Hristina Vojvodić je na predstavljanju analize ocenila da su nadzor i
inspekcija najveći problem celog sistema zaštite životne sredine.
– Inspektori imaju izuzetno malo ovlašćenja a sa Nacrtom novog zakona predviđa se da nadzor
može da se obavlja samo na novim postrojenjima, ali ne i da li postojeća imaju potrebne
dozvole i da li posluju u skladu s njima. U prvoj polovini 2025. godine inspekcija Ministarstva za
životnu sredinu sprovela je samo 29 inspekcijskih nadzora, i to u postrojenjima koja imaju
dozvolu-objasnila je Vojvodić.
Ministarstvo zaštite životne sredine, koje je formiralo radnu grupu za izradu Nacrta Zakon o
integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja, očekuje da će efekti ovog dokumenta biti
značajni za zaštitu životne sredine.
– Očekivani efekti donošenja zakona su visok nivo usklađenosti sa IED Direktivom,ali i izdavanja
dozvola u pojednostavljenom postupku primenom opštih obavezujućih pravila. Ciljevi i
posledični efekti Zakona dele se u dve osnovne kategorije, usklađivanje sa međunarodnim i
evropskim normama i standardima i unapređenje zaštite prirode – navodi Ministarstvo.
