Zašto su alternativna goriva noseći stub održive mobinosti, evo koje vrste su najbolje
Aktuelna geopolitička, energetska i ekonomska kriza se međusobno prožimaju, pa je zelena agenda njihova tačka preseka. Potrošnja energije je na rekordnim nivoima, zagađenje i količina otpada odavno zabrinjavaju građane širom sveta, a da paradoks bude veći bitke za fosilna goriva se sve više produbljuje. Upravo tu na scenu stupaju alternative koje su zalog za opstanak planete.
Fosilna goriva jesu u prošlosti bila okosnica industrijskog razvoja i sveta kakvog poznajemo, ali cena je bila prevelika. Planeta je plaća, a u valuta je zdravlje ljudi. Ako ostavimo po strani zagađenje, ovi oblici energije imaju ograničen rok trajanja, već su dosta iscrpljeni u prirodi i uskoro ih neće biti. Stoga smanjenje potrošnje ili bar pametna upotreba benzina i dizela u prvom redu predstavlja slamku spasa.
Alternativna goriva su njihova održiva zamena, prvenstveno u drumskom saobraćaju, koja imaju manji uticaj na klimu, odnosno emituju manje štetnih gasova koji izazivaju „ozloglašeni“ efekat staklene bašte. Glavni cilj im je da pomognu dekarbonizaciju. Prema nekim podacima, jedna petina ugljen-dioksida u EU potiče od drumskog saobraćaja. To je jedan od razloga za stvaranje NetZero50 agende i podsticanja cirkularne ekonomije. Usled rasta cena goriva i u skladu sa evropskim klimatskim ciljevima (smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 55% do 2030. godine), alternativna goriva sve više dobijaju na značaju.
Vrste alternativnih goriva
Postoje različite vrste ovih goriva, a njihova definicija zavisi od mnogo faktora poput lokacije, dostupnosti i drugih lokalnih karakteristika proizvodnje. Takođe, mogu se podeliti i na osnovu načina nastanka. Smatra se da gotovo svaka industrija koja koristi gorivo može da upotrebljava i neko od alternativnih goriva. Suština je da se proizvode održivo.
Alternativna goriva za vozila sa nultom stopom emisija su električna energija, vodonik i amonijak. Obnovljiva goriva su goriva dobijena iz biomase, sintetička i parafinska goriva, kao i pomenuti amonijak, a proizvode se iz obnovljivih izvora energije.
- Biodizel
Prema ostalim podacima sa sajta Evropskog parlamenta, to su biorazgradiva goriva proizvedena od biljnih ulja, životinjskih masti ili recikliranih otpadnih masti iz ugostiteljskih objekata. Ona su trenutno među najvažnijim vrstama alternativnih goriva, sa udelom od 4,4% u ukupnoj potrošnji u drumskom saobraćaju EU.
Biodizel se proizvodi prema strogim industrijskim standardima tako što biljne ili životinjske masti reaguju sa kratkolančanim alkoholima poput etanola ili metanola. Biodizel je pristupačna alternativa sa sve većom dostupnošću i boljim smanjenjem emisija u odnosu na mnoge druge vrste goriva. Za razliku od nekih alternativnih goriva koja smanjuju performanse, kako se navodi na jednom specijalizovanom sajtu, on zadržava visok nivo performansi, što ga čini odličnim izborom za flotna vozila.
- Vodonik
Vodonično gorivo postaje sve popularnije i predmet je brojih istraživanja. Mnogi proučavaoci upravo u njemu vide budućnost transporta. Ipak, još u ranoj fazi primene, ali se često koristi za teretna vozila, ali i mnoge druge namene. Dobija se iz vode i organskih jedinjenja, a voda je jedini nusproizvod, što ga čini ekološki najboljom alternativom. Vozila na vodonik nemaju emisije iz auspuha, već emituju samo vodenu paru.
Uticaj vodonika na životnu sredinu i njegova energetska efikasnost zavise od načina proizvodnje – iz obnovljivih izvora energije poput sunca i vetra, prirodnog gasa ili korišćenjem fosilnih goriva, piše EU. Najčešće se za dobijanje koriste reforming prirodnog gasa (95 odsto današnje proizvodnje) i elektroliza.
- Biometan
Biometan je vrlo rasprostranjeno alternativno gorivo. Dobija se iz stočnog otpada ili otpada sa deponija, a zatim se prečišćava do kvaliteta pogodnog za korišćenje u vozilima. Poželjan je jer se za transport mogu koristiti postojeći gasovodi i infrastruktura.
Prirodni gas (CNG i LNG) smanjuje emisije azotnih oksida i čestica u poređenju sa dizelom i benzinom. Vozila na ovaj pogon imaju i niže troškove održavanja. Često je mnogo jeftiniji od ostalih energenata.
- Propan
Propan je lako dostupno i povoljno alternativno gorivo. Pogodan je i za kućnu i za komercijalnu upotrebu. Pored automobila, koristi za grejanje i kuvanje, ali i za pogon poljoprivrednih mašina i viljuškara. On nastaje preradom poljoprivrednog otpada i otpadnih ulja.
- Etanol
Ovo gorivo se dobija iz biljnih materijala. Proizvodi se iz žitarica, šećerne trske ili drvne biomase. Često se meša sa klasičnim gorivima da bi se „povećala energetska bezbednost“. Stručnjaci navode da „blago smanjuje efikasnost vozila, ali značajno smanjuje emisije štetnih gasova“.
- Električna energija
Ovo je najpoznatija alternativa tradicionalnom benzinu i dizelu. Kako piše Motia, struja se može proizvoditi iz vetra, sunca, talasa (OIE), nuklearne energije i elektrana na fosilna goriva. Odlična za flote koje su spremne da ulože u vozila i infrastrukturu za punjenje.
Ključno je naglasiti da ne postoji najbolje alternativno gorivo, napominje sajt NPgroup. Svako od ovih opcija ima prednosti i nedostatke na kojima bi trebalo raditi. Potrebno je izabrati najbolju opciju u skladu sa datim okolnostima upotrebe.
Prednosti alternativnih goriva
Alternativna goriva se smatraju „obećavajućim rešenjima za prevazilaženje energetskih izazova u drumskom saobraćaju“, ali u mobilnosti u širem smislu. Proizvode manje CO₂ po jedinici energije u poređenju sa fosilnim gorivima. Doprinose boljem kvalitetu vazduha i smanjenju zdravstvenih problema povezanih sa zagađenjem, kao što smo istakli na početku.
S obzirom na to da se velike količine „zelenih“ goriva dobijaju upravo iz otpada, smanjenje deponija jedna od prednosti njihove proizvodnje i upotrebe. Otpad se na taj način može „pametno“ iskoristiti jer se smanjuje emisija ugljen-dioksida za 50 odsto. Takođe, optimizacija procesa, diversifikacija izvora energije i fleksibilnost su još neki benefiti. Podstiče se lokalni princip jer se smanjuje zavisnost od uvoza goriva.
Poboljšanje energetske bezbednosti i efikasnosti je značajna prednost alternativnih goriva. Na primer, prirodni gas je bolji u odnosu na benzin ili dizel, što znači da vozila mogu preći više kilometara uz istu količinu energije.
Ovo su samo neke od dugoročnih prednosti prilikom korišćenja alternativnih oblika pogonske energije.
Izazovi koje bi trebalo prevazići
Da bi se došlo do ispunjenja klimatskih ciljeva, potrebno je uraditi još mnogo toga, počev od malih navika stanovnika planete do krupnih regulatornih promena.
Kada je u pitanju drumski saobraćaj, izazovi prelaska na alternativna goriva podrazumevaju više inicijalne troškove nabavka vozila, podaci su koji se mogu naći na gtovo svim specijalizovanim stranicama Iako je plan da bi do 2035. svi novi automobili trebalo da budu bez emisije štetnih gasova, njihova cena je još uvek veća od tradicionalnih modela. Pored toga, infrastruktura za punjenje, odnosno dopunu je još nedovoljno razvijena i u Evropi i u regionu.
Do kraja jula 2024. godine, prema podacima platforme ZapMap, na putevima u Evropi se nalazilo približno 1.880.000 vozila sa mogućnošću punjenja, uključujući više od 1.190.000 potpuno električnih automobila i 680.000 plug-in hibridnih električnih vozila (PHEV). To pokazuje put kojim Evropa u kontekstu poboljšanja kvaliteta životne sredine. Zbog toga potencijal alternativnih goriva raste i ona će imati ključnu ulogu u ekološkoj transformaciji sveta.
