Ako je suditi po globalnim podacima, “zelena industrija” beleži značajan uspeh jer njeni plodovi postaju
značajna stavka ne samo u ekološkom već i ekonomskom razvoju zemlje. Za razliku od sveta čini se da
njeni plodovi u Srbiji su još uvek “zeleni”. Da bi sazreli, Vlada Srbije je u Programu upravljanja otpada od
2022. do 2031. godine, definisale mere kojima od otpada želi da napravi unosan posao koji bi mogao da
kreira od više od 200.000 radnih mesta.
Novi izvor rasta i zapošljavanja
Uslova za “ cvetanje” eko biznisa su investicije u ovu oblast i od njihove visine zavisiće i broj radnih
mesta ali potencijalni prihodi države po osnovu poreza i doprinosa koji bi mogli da dostignu iznos od 4,3
do blizu 9 miliona evra ,jer je predviđeno da plate zaposlenih u proseku budu oko 800 evra. Tako bar
stoji u ovom dokumentu Vlade, i iz koga se vidi da je čist profit na prljavom otpadu isplativ za sve,
državu, društvo i ljude koji su uključeni u ovu industriju.
Da je to tako pokazuje i makroekonomska analiza koju je uradilo Ministarstvo ekologije koja pokazuje da
veće investicije generišu veće koristi. Uslov za to je dosledna primena direktive EU o otpadu, koja do
sada nije u potpunosti zaživela na tlu Srbije zbog čega je Brisel imao zamerke. To se posebno odnosi na
deo oko reciklaže i ponovne upotrebe materijala koji umesto u postrojenjima završavaju na deponijama
od kojih su mnoge nesanitarne i divlje.
-Reciklaža će smanjiti tražnju za primarnom proizvodnjom koja će, u meri u kojoj su se oni ranije uvozili,
stimulisati povećanje lokalne konkurentnosti. To će dalje stvoriti mogućnosti za zapošljavanje, povezane
sa prikupljanjem i reciklažom sekundarnih sirovina. Podsticanje upotrebe najboljih tehnologija u ovu
industriju stimuliše i lokalna tehnološka tržišta koja dugoročno zato imaju potencijal da dugoročno
povećaju zaposlenost i konkurentnost – stoji u Programu.
Novi zakon precizirao pravila igre
Deo tog programa je preciziran i u nedavno usvojenom Zakonu o upravljanju otpadom , koji je
dosadašnje nejasnoće precizirao. Naime, analize pokazuju da novac nije u otpadu nego u proizvodu od
reciklažnog materijala koji može da se dobije samo ulaganjem u infrastrukturu. Ta infrastruktura i
generiše radna mesta i u zavisnosti od investicija u nju, zavisiće i uposlenost u ovu granu industrije.
Veće investicije donose veće koristi
– Makroekonomska analiza pokazuje da usklađivanje sa direktivama EU o otpadu i realizacija mera iz
Programa u periodu od 2022-2031. godine mogu da generišu zaposlenost. U najgorem slučaju, ako bi se
uložilo 155 miliona evra, broj radnih mesta bi bio 202.660 a čak 427.428 zaposlenih bi bilo ako bi se
investiralo 327 miliona evra. Ovi brojevi ne podrazumevaju broj novozaposlenih, već broj radnih mesta
koji će biti kreiran. To znači da će pored zapošljavanja novih radnika biti i preraspodela zaposlenosti
između sektora- navodi se u ovom dokumentu.
Pored ovih ekonomskih benefita vezanih za zapošljavanje i uvećanje prihoda državi, primenom aktivnosti
iz Programa upravljanja otpadom, uštedeće se i novac iz budžeta za neke oblasti.
Ključno pitanje je primena, a ne planovi
– Smanjenja bolesti i ostalih rizika po zdravlje lokalnog stanovništva, od zagađenog vazduha i
kontaminiranog zemljišta stvara ekonomske koristi zbog manjih izdvajanja za lečenje stanovništva.
Analize pokazuju da ukupne potencijalne ekonomske uštede po ovom osnovu iznose 39.404.246 evra.
To je samo deo novca koji bi ostao u državnoj kasi a procenjuje se da bi ukupna ušteda nastala
realizacijom ovog Programa do 2031. godine bila 1.107.467.881 evra – stoji u dokumentu Vlade.
Uslov za to je dosledna primena utvrđenih mera, uključujući i one iz nedavno usvojenog Zakon o
upravljanju otpadom, koje bi za razliku od prethodih ,kada su ostajale “mrtvo slovo na papiru”,sada
morale da se realizuju. U protivnom, već veliki zaostatak za standardima EU može samo da se poveća,
uključujući i otvaranje stotine hiljada radnih mesta.
NOVO
© 2026 pretvorimootpadusnagu.rs