U Srbiji se reciklira skoro tri puta manje otpada nego u Evropi
Koalicija 27 preporučuje efikasniji sistem upravljanja otpadom u Srbiji
Norvežani javni prevoz pokreću biometanom iz otpada, Bečlije ga koriste za proizvodnju struje za domaćinstva, a šta radi Srbija?
U našoj zemlji otpad se, na žalost, reciklira skoro tri puta manje nego u Evropi. Divlje deponije nadležni uklone, a one odmah ponovo niknu na istom mestu, i to još veće. Zbog toga stručnjaci upozoravaju da hitno treba reagovati i pronaći rešenje.
Upravo pod sloganom „Godine prolaze, mi stojimo“ Koalicija 27 koju su osnovale organizacije civilnog društva 2014. godine radi praćenja i doprinosa pregovorima u vezi sa Poglavljem 27 (Klastera 4 – životna sredina i klimatske promene) objavila je jedanaesti po redu Izveštaj iz senke. Novina izveštaja jeste da pored toga što se bavi ključnim događajima u oblasti životne sredine i klimatskih promena, pruža i odgovor na pitanje koliko je Srbija od otvaranja pregovora sa EU uložila u zaštitu životne sredine.
Analiza je pokazala da je u prethodnoj deceniji u životnu sredinu uloženo oko 30 odsto sredstava planiranih Nacionalnom strategijom Republike Srbije za aproksimaciju (NEAS) u oblasti zaštite životne sredine, a 20 odsto je investirano u infrastrukturu. Ocena izveštaja je da je ipak potrebno ulagati više da bi se postigao značajan napredak u oblasti zaštite životne sredine, što podrazumeva i bolje upravljanje otpadom.
Ključne preporuke za ubrzanje razvoja efikasnog sistema upravljanja otpadom u Srbiji prema rečima Igora Jezdimirovića, predsednika Upravnog odbora udruženja Inženjeri zaštite životne sredine, članice Koalicije 27, pre svega se ogledaju u smernicama za efikasniji sistem upravljanja otpadom uz primenu dobrih praksi iz evropskih zemalja.
On ocenjuje da je neophodno da se sistem upravljanja otpadom bazira na tačnim podacima koji su prikupljeni merenjima, i poveri ljudima koji su se školovali za upravljanje otpadom.
– Sistem upravljanja otpadom na osnovu podataka mora izračunati ekonomsku vrednost prikupljanja, transporta, tretmana i odlaganja otpada, i na osnovu toga, na transparentan način formirati cenu koju zagađivači, to jest oni koji proizvode otpad moraju da plate – ocenjuje on.
Ekonomija otpada i dobri primeri iz Evrope
Govoreći o tome na koji način se ove preporuke mogu sprovesti i koji su primeri dobre prakse, Jezdimirović navodi Norvešku i Švajcarsku.
– Norvežani od svog organskog komunalnog otada prave biometan i na njega pokreću javni prevoz. Dobar primer je i Švajcarska, gde se otpad naplaćuje po količini koju napraviš, a ne po površini stana kao u nekim lokalnim samoupravama kod nas – objašnjava on.
Jezdimirović podseća da je prošlo 16 godina od usvajanja Zakona o upravljanju otpadom, te da bi trebalo imati jasnu sliku o tome koliko i kojih vrsta otpada nastane na teritoriji cele Srbije. Napominje da je potrebna inicijativa kojom bi se, uz uvođenje depozitnog sistema, kao i rešavanje ambalažnog otpada uredilo stanje sa komunalnim otpadom.
Tako bi se, ističe, „veliki deo troškova rešavanja ambalažnog otpada umesto na sve građane, prelio na potrošače i proizvođače ovih vrsta otpada“.
Izazovi upravljanja otpadom u Srbiji
– Sistem upravljanja otpadom je u ranom razvoju već jako dugo, a napredak je mali i spor. Pored nedovoljnih ulaganja u sektor upravljanja otpadom, posebno je problematično upravljanje komunalnim otpadom koje je u nadležnosti lokalnih samouprava. Iako je Zakon o upravljanju otpadom donet još 2009, većina lokalnih samouprava nije uspela da uspostavi pouzdan sistem merenja količina komunalnog otpada i njegovog sastava, a to je zakonska obaveza od prvog dana važenja zakona – kaže.
Napominje i da jedna trećina lokalnih samouprava obavlja merenja i ispitivanje morfološkog sastava otpada, druga trećina procenu količina i sastava, dok treća trećina uopšte ne šalje izveštaje Agenciji za zaštitu životne sredine.
– Ovo predstavlja osnovni problem jer bez pouzdanih količina i sastava nema ni adekvatnog upravljanja otpadom. Samo ono što može da se izmeri i prati može da se kontroliše. Posledično svemu ovome je da i dalje najveći deo komunalnog otpada završava na nesanitarnim smetlištima i divljim deponijama, dok smo svedoci da je i upravljanje postojećim sanitarnim deponijama u velikoj krizi. Otpad koji završava na nesanitarnim smetlištima i divljim deponijama zagađuje životnu sredinu i samim tim negativno utiče na zdravlje svih nas – podseća Jezdimirović.
Kao posebno problematično navodi požare koji se javljaju na smetlištima, deponijama, ali i na sanitarnim deponijama.
– Tom prilikom dolazi do ozbiljnih zagađenja opasnim supstancama koje nastaju kao posledica požara i koje ostaju dugo u životnoj sredini i dospevaju u ljudske organizme. Prema podacima MUP-a u 2023. godini bilo je 1.400 registrovanih požara na deponijama/smetlištima u Srbiji – osvrnuo se on.
