Početkom dvehiljaditih godina ekološki problemi nisu bili u fokusu javnostii. Zaštita životne sredine uglavnom se posmatrala kao tema rezervisana za stručnjake i državne institucije, dok su građani retko prepoznavali sopstvenu ulogu u tom procesu. Prvi pomaci počinju oko 2010. godine, kada se kroz proces evrointegracija i uz podršku međunarodnih donatora izdvajaju sredstva za ekološke projekte. Tada se jača i uloga nevladinih organizacija koje počinju sistematski da se bave pitanjima otpada, zagađenja i održivog razvoja.
Ipak, tokom poslednje decenije primećuje se vidljivija promena u ponašanju građana.
Klimatske promene, zagađenje vazduha, rastuće količine otpada, prekomerna upotreba plastike, bacanje hrane, neracionalno trošenje vode i energije, kao i oslanjanje na automobile čak i za najkraće relacije, postali su problemi koje više nije moguće ignorisati tako lako.
Njihove posledice danas su opipljive – zagađene reke, deponije koje se šire, loš kvalitet vazduha i sve češći ekstremni vremenski uslovi.
Ove zime, vazduh nas prilično guši.
Prvi put smo tako saznali i za „efekat šerpe” – na sajtovima koji mere zagađenje, bude “obojena” u ljubičasto ili čak bordo – boje koje označavaju veoma nezdrav i opasan vazduh! Počeli smo da instaliramo takve aplikacije – važno nam je da merimo čistoču vazduha.
Upravo svest o tim posledicama pokrenula je promenu. Dok su se ranije rešenja očekivala isključivo od države i velikih industrija, danas se sve više pažnje usmerava na ulogu pojedinca.
Građani polako, menjaju ustaljene navike i postaju aktivni učesnici u očuvanju životne sredine.
Od razdvajanja otpada do smanjenja plastike
Novi talas ekološke odgovornosti ogleda se u brojnim konkretnim primerima.
U Beogradu, Novom Sadu, Nišu i drugim većim gradovima raste broj građana koji razdvajaju otpad i koriste kontejnere za reciklažu.
U pojedinim opštinama organizuju se akcije sakupljanja elektronskog otpada, stare bele tehnike i baterija, čime se sprečava da opasne materije završe na deponijama. Ipak, za onaj otpad koji ne završi u reciklaži potrebno nam je više energana na otpad (spalionica).
Jedna od vidljivijih promena odnosi se na smanjenje upotrebe plastike. Plastične kese, koje su decenijama bile simbol jednokratne potrošnje, sve češće zamenjuju platnene ili višekratne torbe. „Cegeri“ su nam postali modni detalj. Odluke trgovinskih lanaca da naplaćuju kese ili da u ponudi imaju kese sa manjim udelom plastike dodatno su podstakle građane da razmisle o svojim navikama. Flašice za višekratnu upotrebu, termos-čaše i posude za hranu postaju svakodnevni predmeti, naročito među mlađom populacijom.
Generacija Z pokretač promena
Posebnu ulogu u ovim promenama ima generacija Z, mladi rođeni od sredine devedesetih do ranih 2010-ih godina. Za razliku od prethodnih generacija, oni odrastaju u vremenu intenzivnih klimatskih promena, digitalne povezanosti i globalnih ekoloških pokreta. Za njih ekološka pitanja nisu apstraktna tema, već neposredni izazovi sa kojima se svakodnevno suočavaju.
Generacija Z menja navike na više nivoa. Sve više mladih bira proizvode sa manje ambalaže, kupuje polovnu garderobu, podržava lokalne i održive brendove i razmišlja o poreklu proizvoda koje koristi.
Digitalne platforme koriste kao alat za informisanje, povezivanje i organizovanje, dok kampanje na društvenim mrežama često imaju snažan efekat u podizanju svesti o smanjenju otpada, reciklaži i zaštiti biodiverziteta. Svojim primerom utiču i na starije generacije, ali i postavljaju temelje zdravijih navika za budućnost.
Održiviji načini kretanja i potrošnje
Pozitivne promene primećuju se i u načinu kretanja. U Novom Sadu, Subotici i drugim gradovima raste broj biciklista, dok se u Beogradu postepeno razvija svest o korišćenju javnog prevoza i deljenih prevoznih sredstava.
Istovremeno, sve više građana bira lokalne i domaće proizvode, čime se ne samo podržavaju mali proizvođači, već se i smanjuje negativan uticaj transporta na životnu sredinu.
Građanske inicijative i čistija energija
Važnu ulogu imaju i građanske inicijative i ekološka udruženja. Akcije čišćenja obala Save i Dunava, pošumljavanja u centralnoj Srbiji i kampanje za očuvanje planinskih reka okupljaju veliki broj volontera i pokazuju da postoji spremnost građana da se aktivno uključe u zaštitu prirode.
Promene su vidljive i u oblasti grejanja, jednom od najvećih izvora zagađenja tokom zimskih meseci. Sve više domaćinstava odustaje od uglja i lož-ulja i prelazi na ekološki prihvatljivija rešenja, poput toplotnih pumpi, peleta, biomase i solarne energije.
Aktivno učestvujemo u sanacijama lokalnoh zgrada. Koristomo državne subvencije za solare.
Lokalno, simpatični primeri ulivaju dodatnu motivaciju. Setimo se samo Šapca koji je dobio prvu gradsku baštu. Na samo dva kilometra od centra, lokalna samouprava ustupila je parcelu od jednog hektara na korišćenje sugrađanima koji žele da se bave organskom proizvodnjom hrane.Na parcelama je zabranjena upotreba veštačkih preparata. Za zaštitu biljaka koristiće se sredstva organskog porekla.
Male promene, veliki efekat
Iako je put ka zdravijoj životnoj sredini dug i zahteva sistemska rešenja, optimizam leži u činjenici da promene već traju.
Svaka platnena kesa umesto plastične, svaka boca za višekratnu upotrebu, razdvojen komad otpada ili odluka da se energija koristi racionalnije – mali su, ali važni koraci.
Upravo iz takvih odluka nastaje snaga promene.
