Evropa prednjači u korišćenju energana kao rešenja za zbrinjavanje otpada i proizvodnju energije. Neke od najistaknutijih primena ovih tehnologija mogu se pronaći u Austriji, Danskoj, Švedskoj i Nemačkoj.
U bečkoj spalionici Špitelau godišnje se spali skoro 280.000 tona kućnog otpada, a na taj način se proizvodi električna energija za oko 60.000 domaćinstava. Proizvedena energija sprovodi se do domova sistemom za daljinsko grejanje i hlađenje, a koristi se i za elektrifikaciju javnih objekata u gradu.
Još jedan evropski grad ističe se po svojoj energani, odnosno spalionici. U pitanju je Kopenhagen koji je lokacija jedne od najpoznatijih energana, Amager Bakke, poznata i kao „Copenhill“, koja kombinuje spalionicu otpada sa ski stazom na svom krovu.
Ovo postrojenje koristi otpad za proizvodnju energije, istovremeno služeći kao atraktivna rekreativna zona za građane. Amager Bake je poznata po svojoj ekološkoj efikasnosti, s obzirom na to da koristi napredne tehnologije za smanjenje emisije ugljen-dioksida.
Švedska važi za jednu od vodećih zemalja u Evropi po korišćenju energana, i u ovoj zemlji čak 99 odsto otpada se reciklira ili koristi za proizvodnju energije. Samo energija proizvedena iz otpada obezbeđuje energiju za grejanje više od 1.2 miliona domaćinstava i električnu energiju za oko 680.000 domaćinstava.
Spalionice u Švedskoj, kao što je postrojenje u Hogdalenu, četvrti u Stokholmu, ne samo da smanjuju količinu otpada na deponijama, već proizvode dovoljno energije za napajanje velikih delova gradova.
Rame uz rame sa Švedskom je i Nemačka koja je prema podacima sajta Statista 2022. godine bila na prvom mestu u Evropskoj uniji reciklirajući oko 69,1 odsto svog komunalnog otpada.
Nemačka je takođe lider u korišćenju spalionica za zbrinjavanje otpada. U ovoj zemlji, postrojenje kao što je „Müllverwertungsanlage“ u Bonu dnevno spali 1.000 tona otpada koji se koristi za proizvodnju električne i toplotne energije. Tako se dobija 500.000 MWh putem toplotne pare, još oko 100.000 MWh električne energije za napajanje domova strujom, i 182.000 MWh koja se koristi za grejanje domaćinstava.
Budućnost upravljanja otpadom
U eri sve veće svesti o zaštiti životne sredine, neizvesnosti o dostupnosti fosilnih goriva energane se nameću kao ključan vid ekološkog pristupa u zbrinjavanju otpada. Ove tehnologije omogućavaju efikasnu upotrebu otpada, smanjujući njegov negativan uticaj na životnu sredinu, dok istovremeno proizvode energiju i pozitivno mogu da utiču na smanjenje računa za struju jer se koriste obnovljivi i lako dostupni izvori energije.
Međutim,određeni izazovi ostaju. Tu su visoki početni troškovi izgradnje i održavanja postrojenja, kao i potreba za kontinuiranim unapređivanjem tehnologija za smanjenje emisija štetnih gasova.
Ipak kako tehnologije napreduju, očekuje se da će izgradnja spalionice postati jeftinija, efikasnija i ekološki prihvatljivija. U Srbiji, pored spalionice u Vinči koja je počela sa radom, prema Programu upravljanja otpadom za period od 2022. do 2031. godine planirana je izgradnja spalionica otpada u Nišu i Novom Sadu.
