Najgora noćna mora ljudi danas je da ostanu bez struje, što automatski znači da ostaju bez televizije, interneta, telefona, grejanja… Za savremeni svet to bi bila situacija ravna katastrofi.
Ovako crni scenario, međutim, može da se izbegne. Rešenje je tu i više nije iz domena naučne fantastike. Danas je sasvim realna situacija da se od strujom i toplotom dobijenom preradom otpada snabdevaju milioni domova u Evropi.
Evropska iskustva u upravljanju otpadom i njegovoj upotrebi za ostvarivanje energetske dobiti pokazuju da otpad može biti lako i jednostavno iskorišćen kao resurs, i umesto da se taloži na deponijama, širi neprijatne mirise i zagađuje životnu sredinu, stvara električnu i toplotnu energiju u energanama, odnosno spalionicama.
Primeri iz Evrope pokazuju kako adekvatnim pristupom, inovacijama i edukacijom stanovništva otpad postaje vredan resurs, a ne problem, što bi i te kako moglo da posluži i Srbiji u kojoj je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku tokom 2022. godine, nastalo 174,7 miliona tona otpada.
Kako do energije iz otpada
Ipak, do energije iz otpada ne može se doći preko noći. Evropska unija je još krajem prošlog veka uspostavila stroge regulative koje propisuju kako države članice treba da upravljaju otpadom. Potom je Direktivom o otpadu iz 2008. godine uspostavljena hijerarhija otpada, kojom su definisane prevencija, ponovna upotreba, deponovanje i spaljivanje otpada koji ne može da se reciklira, a iz koga se dobija energija.
Osim prikupljanja otpada, jedan od najznačajnijih aspekata upravljanja otpadom u Evropi je upotreba otpada kao resursa u energanama za dobijanje struje i za grejanje. To je moguće zahvaljujući tehnološkim inovacijama koje su imale ključnu ulogu u transformaciji otpada u energetski resurs. Dodatno, moderna postrojenja za termičku obradu otpada morala su da budu bezbedna za okolinu i da koriste napredne filtere i sisteme za smanjenje emisije štetnih gasova.
Spalionice otpada u zemljama poput Austrije, Nemačke, Švedske i Danske koriste tehnologije visoke efikasnosti koje omogućavaju da se otpad pretvori u toplotnu energiju i električnu energiju, smanjujući istovremeno količinu otpada koja završava na deponijama.
– Takva postrojenja sada snabdevaju energijom oko 32 miliona domaćinstava u Evropi. Struja tako stiže u 18 miliona domova, a toplotna energija za grejanje u 15 miliona – objavila je Konfederacija evropskih postrojenja za pretvaranje otpada u energiju.
