Sigurno snabdevanje električnom i toplotnom energijom, bez zagađivanja životne sredine mnogima se čini kao neostvarivo, ali Srbija se već nalazi na putu da to i postigne.
Promena je počela u Beogradu, a uz inovativne tehnologije, to bi mogli da postignu i drugi gradovi u našoj zemlji. Od smeća koje bacamo svakodnevno dobijali bismo jeftinu struju, imali čiste reke, njive i šume. Kako se to postiže?
Tehnologija koja stvara prirodu
Rešenje su energane! U Evropi su energane u kojima se proizvodi struja na sigurnom putu da reše problem gomilanja otpada u gradovima i prirodi, a čak postaju i rado posećena turistička mesta na koja ljudi sa porodicama i prijateljima dolaze da provedu slobodno vreme.
Primera radi, u prestonici Danske, Kopenhagenu nalazi se energana Kopenhil koja se smatra jednom od najčistijih i najlepših spalionica otpada u svetu. Pomoću najnovije tehnologije u njoj se svake godine za dobijanje velike količine električne i toplotne energije spali 440.000 tona otpada. Izgrađena je u obliku brda, i na njoj se nalazi zelena staza za skijanje duga 450 metara, koju godišnje poseti otprilike 50.000 do 60.000 skijaša.
Prateći ovaj primer adaptacije energana u javne zelene površine za odmor i relaksaciju, u prestonici Italije, Rimu je prošle godine najavljena izgradnja moderne energane na otpad koja bi trebalo da bude završena 2027. godine. Pored svoje osnovne funkcije proizvodnje energije, tu će se nalaziti i multifunkcionalni prostor sa staklenicima, baštama i vidikovcem gde će ljudi moći da dolaze i uživaju u prirodi.
Vinča, primer za ostatak Srbije
U Srbiji, međutim, samo Beograd trenutno ima energanu koja spaljivanjem otpada proizvodi toplotnu i električnu energiju. Ovo postrojenje, instaliranom proizvodnom snagom od 25 MW i proizvodnjom toplotne snage 56 MW, prvo ovog tipa u Srbiji počelo je sa radom ove godine u Vinči. Obrađivaće 640.000 tona otpada godišnje, od čega će se 340.000 tona koristi za proizvodnju električne i toplotne energije.
Energana u Vinči tako Beograd stavlja na mapu ekološki razvijenijih gradova u Evropi, a zahvajujući ovom projektu, prema rečima Irene Vujović, tadašnje ministarke zaštite životne sredine, domaćinstva 50.000 Beograđana dobijaće pet procenata električne i deset procenata toplotne energije iz otpada koji se ovde odlaže, odnosno spaljuje. Ona je naglasila da će se uporedo sa tim, korišćenjem energije dobijene spaljivanjem komunalnog otpada u energani godišnje smanjiti štetna emisija CO2 u količini od 210.000 tona.
Gde su još planirane energane u Srbiji
Srbija se na svom evropskom putu obavezala da harmonizuje zakone, pravila i propise koji se tiču zaštite životne sredine. To podrazumeva uspostavljanje sistema upravljanja otpadom, kao i izgradnju spalionica, što se navodi u Programu upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022. do 2031. godine koji predviđa izgradnju tri postrojenja za kontrolisano spaljivanje komunalnog otpada.
Jedna energana je već izgrađena u puštena u pogon u Vinči, a druga dva postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada, proizvodnju električne i toplotne energije iz nereciklabilnog otpada predviđena su u Nišu i Novom Sadu.
