Srbija se nalazi na prekretnici koja bi mogla da promeniti njenu energetsku budućnost. Iako fosilna goriva i dalje dominiraju kao glavni resurs u proizvodnji električne i toplotne energije, zbog globalnog zagrevanja i održivog zelenog razvoja traže se alternative. Mnoge zemlje u Evropi i svetu počele su da koriste jedan revolucionarni izvor energije koga i u Srbiji ima u izobilju. Reč je o otpadu.
Srbija najveći deo električne energije, čak 70 odsto, dobija od fosilnih goriva, tačnije lignita niskog kvaliteta koji se spaljuje u termoelektranama, što izaziva veliko zagađenje, piše „CEE Bankwatch Network“, organizacija koja okuplja najveću mrežu ekoloških nevladinih organizacija u centralnoj i istočnoj Evropi.
Navode i da su potrebe za električnom energijom u Srbiji najintenzivnije u regionu, a tri i po puta veće od proseka u Evropskoj uniji. To se može negativno odraziti na klimatske promene i životnu sredinu.
U skladu sa takvim trendovima rasta potrošnje energije koja se dobija sagorevanjem fosilnih goriva koje oslobađa velike emisije ugljen-dioksida Ministarstvo energetike i rudarstva predstavilo je novu Strategiju razvoja energetike, koja do 2040. godine predviđa dekarbonizaciju i povećanje učešća obnovljivih izvora energije.
Otpad kao sirovina za energiju
Skoro sedam miliona ljudi koji žive u Srbiji godišnje proizvede u proseku 3.2 miliona tona komunalnog otpada. Od toga se samo 17 procenata reciklira, što opterećuje deponije.
Za razliku od Srbije, prema podacima Eurostata u Evropskoj uniji se 48 odsto otpada reciklira i kompostira, 27 odsto koristi za dobijanje energije, a samo 24 odsto završi na deponijama.
Primeri dobre prakse iz Evropske unije, o tome kako se na lokalnom nivou energetski efikasno upravlja otpadom bez deponovanja, Srbiji mogu poslužiti na njenom putu ka članstvu, jer će neumitno domaće regulative i prakse uskladiti sa evropskim.
Tako evropski zeleni gradovi, Beč i Kopenhagen pokazuju da je moguće i uspešno implementirati sisteme za pretvaranje otpada u energiju. Oni su smanjili zavisnost od fosilnih goriva i značajno umanjili emisiju gasova sa efektom staklene bašte.
Ovi gradovi su primenom tehnologija kao što su prikupljanje deponijskog gasa metana, i spalionica za dobijanje energije od otpada ozelenili svoj energetski sektor.
Tako je upotreba otpada koji je često asocijacija na nešto obezvređeno zapravo dobio nezamislivu energetsku vrednost kao ključni resurs za proizvodnju električne energije i grejanje, istovremeno smanjujući količinu otpada na deponijama i emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Austrija, Belgija, Danska, Finska, Holandija, Nemačka i Švedska lideri su u Evropskoj uniji po minimalnim količinama otpada koje deponuju. U Danskoj je od 1997. godine zabranjeno deponovanje gorivog otpada, dok je spaljivanje otpada postalo standardna praksa koja doprinosi energetskoj nezavisnosti.
