Do energije iz otpada ne može se doći preko noći, a Evropska unija je još krajem prošlog veka uspostavila stroge regulative koje propisuju kako države članice treba da upravljaju otpadom. Potom je Direktivom o otpadu iz 2008. uspostavljena hijerarhija otpada, kojom su definisane prevencija, ponovna upotreba, deponovanje i spaljivanje otpada koji ne može da se reciklira, a iz koga se dobija energija.
Osim prikupljanja otpada, jedan od najznačajnijih aspekata upravljanja otpadom u Evropi je upotreba otpada kao resursa u spalionicama za dobijanje struje i za grejanje. To je moguće zahvaljujući tehnološkim inovacijama koje su imale ključnu ulogu u transformaciji otpada u energetski resurs. Dodatno, moderna postrojenja za termičku obradu otpada morala su da budu bezbedna za okolinu i da koriste napredne filtere i sisteme za smanjenje emisije štetnih gasova.
Spalionice otpada u zemljama poput Austrije, Nemačke, Švedske i Danske koriste tehnologije visoke efikasnosti koje omogućavaju da se otpad pretvori u toplotnu energiju i električnu energiju, smanjujući istovremeno količinu otpada koja završava na deponijama. Prema podacima Konfederacije evropskih postrojenja za obradu otpada u energiju, 2018. godine u EU je 497 postrojenja proizvelo 41.000 gigavat-sati (GWh) električne energije i 96.000 GWh toplotne energije. Ta električna energija je bila dovoljna za 19 miliona potrošača, dok je toplotna energija zadovoljavala potrebe 16 miliona potrošača.
