Podgorica bi uskoro mogla da postane drugi grad na Zapadnom Balkanu, posle Beograda, koji će koristiti komunalni otpad za proizvodnju električne energije. Po uzoru na energanu u Vinči, podgoričko Javno komunalno preduzeće „Deponija“ planira da izgradi spalionica otpada.
Kako se navodi u Izveštaju o sprovođenju Državnog plana upravljanja otpadom u Crnoj Gori za 2023. godinu, komunalna preduzeća sakupila su 339.087 tona komunalnog otpada, dok RTCG navodi da se u podgoričko preduzeće “Deponija” svakodnevno dopremi oko 250 tona otpada. Pored smeća iz glavnog grada Crne Gore, tu se deponuje i otpad sa Cetinja, iz Danilovgrada, Plužina, Šavnika, Tuza i Zete, a odnedavno i iz Nikšića, pošto je zabranjeno odlaganja na deponiji Mislov do.
Stoga je ambiciozan plan ovog preduzeća da izgradi spalionicu otpada u kom bi se insineracijom dobijala električna energija. Ove najave su takođe usklađene sa nastojanjima da se do 2030. u Crnoj Gori reciklira polovina prikupljenog otpada što je obaveza iz direktive Evropske unije koja se odnosi na pravilno upravljanje otpadom.
Spalionica rešenje za hiljade tona otpada
Imajući u vidu da se na podgoričkoj deponiji ne odlaže samo otpad iz Podgorice, već i drugih gradova, spalionica bi predstavljala dugoročno rešenje za gomilanje otpada. Izgradnju takvog postrojenja pozdravilo je i Ministarstvo energetike Crne Gore, naglasivši da potrošnja električne energije u Podgorici iznosi oko sto megavata, dok bi jedna spalionica snage 15 MW mogla da pokrije 15 odsto potrošnje Podgoričana.
Kako prenosi RTCG, direktor preduzeća Deonija Podgorica Aleksandar Božović rekao je da bi radovi na spalionici mogli postati realnost već sledeće godine. On ističe da bi ovaj projekat rešio ključne probleme sa deponovanjem otpada i značajno doprineo energetskoj stabilnosti glavnog grada Crne Gore.
Struja za stotine domova i gradski prevoz
Podgorica bi izgradnjom spalionice mogla da reši dva ključna izazova modernog grada, energetski deficit i problem deponija. Dodatno, u svetlu energetske krize, ovakvi projekti postaju ključni za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, koristeći obnovljive resurse, i ujedno pružaju doprinos zaštiti životne sredine.
Božović napominje da se još čeka na studiju izvodljivosti, ali, uprkos tome, već postoje planovi za šta bi dobijena energija mogla da se iskoristi.
Dugoročno isplativa investicija
Ideja na kojoj se zasniva koncept „otpad kao resurs“ jeste da se materijali koji bi obično bili odbačeni mogu ponovo upotrebiti ili transformisati u nove, korisne proizvode ili energiju. Ovo je fundamentalni aspekt održivog upravljanja resursima, jer smanjuje potrebu za eksploatacijom novih sirovina poput nafte ili uglja.
Izgradnjom spalionice po evropskih standardima značajno bi se smanjila potreba za deponovanjem otpada, čime smanjujemo emisiju štetnih gasova poput metana, koji je deset puta štetniji od ugljen-dioksida. Uz to, spalionica bi radila po najstrožim ekološkim standardima, što znači da će emisije gasova i čestica biti daleko ispod zakonskih granica, u skladu sa praksom Evropske unije.
Ono što je ograničavajuće je i cena, pošto bi izgradnja ovakvog postrojenja u Podgorici mogla da košta oko 150 miliona evra. Međutim, ono što bi time dobili vredelo bi uloženog novca.
– Govoreći o aspektu ekologije, spalionica je način da se možemo osloboditi otpada, proizvoditi energiju, posebno imajući na umu strože evropske zahteve u smislu kako tretirati taj otpad, kako ga deponovati, na ovaj način otpad trajno uništavate. Zaista mislim da je to jedna dobitna kombinacija – kazao je Saša Mujović, ministar energetike Crne Gore.
