Za srpske kompanije koje proizvode aluminijum, čelik, gvožđe, veštačka đubriva, vodonik i električnu
energije, od 1. januara 2026. godine, uvođenjem mehanizma za prilagođavanje prekograničnih
emisija ugljen-dioksida, takozvanog CBAM-a, počela je nova era funkcionisanja na tržištu EU. Ta era
podrazumeva i nove namete u iznosu do 85 evra po toni ugljen-dioksida koji se emituje pri
proizvodnji robe.
U isto vreme, Srbija kreće sa naplatom nacionalnog poreza u iznosu od četiri evra po toni čime se
smanjuje obaveza uvoznika u EU i sprečava dvostruko oporezivanje istih emisija, što praktično znači
da će se u briselsku kasu se sliti 81 evro srpskih kompanija.
I dok vlast tvrdi da je Srbija ušla pripremljena u ovu evropsku novotariju, deo stručne javnosti,
uključujući i Fiskalni savet, tvrdi suprotno, a razloge za to nalazi u kašnjenju u ispunjavanju klimatskih
obaveza zbog čega je izvesno da neće ispuniti svoje ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom
staklene bašte definisanih Pariskim sporazumom do 2030. godine. To, po njihovom mišljenju,
predstavlja otežavajuću okolnost za energetsku tranziciju, a cenu će platiti srpski proizvođači koji
izvoze na evropsko tržište.
Najveću cenu, prema mišljenju Fiskalnog saveta, mogao bi da plati EPS.
– Primena CBAM-a na električnu energiju predstavlja urgentni problem, odnosno njegovo
prihvatanje znači trošak od 200-300 miliona evra godišnje u periodu 2026 – 2030. zbog pune
primene od prve godine. Rizik je veliki koji ugrožava i poslovanja EPS-a jer bi svaki MWh struje
izvezene iz naše zemlje u EU dobio dodatno opterećenje od čak 60-70 evra. To bi moglo da dovede i
do značajnog poskupljenja električne energije za domaćinstva i privredu – stoji u analizi “Klimatsko –
energetska tranzicija Srbije i javne finansije: hoće li CBAM biti okidač promena”, koju je sredinom
oktobra uradio Fiskalni savet.
Nasuprot ovakvoj oceni Fiskalnog saveta, ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović, tvrdi
suprotno.
– Evropska unija je uvela CBAM, kojim štiti njenu privredu od konkurencije roba iz drugih zemalja u
kojima ne primenjuje cena emisije, ili su cene emisije niže. Sigurno je da trošak CBAM za izvoz električne energije neće biti 200-300 miliona evra godišnje do 2030. jer u Srbiji ne postoji višak
energije za takav izvoz, a takođe će se nastojati da se trguje, prodaje i kupuje u našem regionu, van
EU, gde se CBAM ne primenjuje. Netačne su i tvrdnje, ili percepcija, u delu javnosti, da država nije
bila dovoljno aktivna u periodu do uvođenja CBAM. Naprotiv, Ministarstvo rudarstva i energetike i
Vlada, bili su najaktivniji u zahtevima da se u ugovornim stranama Energetske zajednice primeni
nacionalno prilagođen, održiv, primeren uslovima, nivou društvenog proizvoda i udelu uglja – navela
je Đedović Handanović za NIN i dodala:
– U predloženim izmenama uredbe koje je Evropska komisija objavila krajem 2025, delimično se izlazi
u susret ovim zahtevima. Izvesno je da će se emisioni faktor i CBAM trošak izvoza električne energije
u EU smanjiti za oko 40 odsto. To konkretno znači da će se emisioni faktor, koji se obračunava pri
izvozu proizvoda obuhvaćenih CBAM mehanizmom, biti usklađen sa učešćem fosilnih izvora u
energetskom miksu, umesto da se računa kao da je ugalj jedini izvor energije, što apsolutno ne
odgovara stvarnosti. A što se tiče emisionog poreza koji će morati da se plati u Srbiji, tu će najviše
finansijski biti pogođen EPS. Dijalog po tom pitanju ćemo nastaviti unutar Vlade Srbije.
Da li će taj energetski miks i srpski emisioni porez dovesti i do povećanja cena struje, pre roka koji je
definisao MMF za 2026. godinu, neizvesno je. Ono što je izvesno, to je da je EU , krajem decembra
2025. godine dala određena pojašnjenja Srbiji oko CBAM-a na električnu energiju.
Struja podložna CBAM taksi
Željko Marković, ekspert za energetiku za srpske medije objašnjava o čemu je reč.
– Originalnim aktom jeste bila predviđena mogućnost da se ostvari olakšica što se tiče električne
energije, ali uz određene uslove koji su trebali da budu ostvareni. Jedan od tih uslova jeste i spajanje
na unutrašnje tržište električne energije EU. Mi smo u tom postupku već zagazili duboko, predali
smo sve, međutim i zbog sporosti administracije to spajanje našeg tržišta sa tržištem električne
energije Evrope se očekuje tek početkom 2028. Zato je 17. decembra prošle godine donet jedan
dodatak legislative.U toj legislativi je predviđeno, a to je i dalje predlog, čekamo da se taj deo usvoji,
da ukoliko se i u budućnosti spojimo, onda možemo sklopiti jedan Memorandum o razumevanju i da
se tim dokumentom praktično definišu eventualna produženja, odnosno nevaženja. Međutim, do
tada, dok se to ne usvoji i dok se ne ostvare ti uslovi, sva električna energija koja se izvozi u Evropsku
uniju biće podložna naplata CBAM takse – kaže Marković.
On dodaje da što se tiče električne energije i CBAM takse, tu ne može mnogo da se menja.
– Tu se gleda naš nacionalni miks proizvodnje električne energije. Da napomenem i to da će se i u
određivanju tih emisija koristiti prosek petogodišnji emisija koje smo ostvarili. Mi znamo da Srbija
proizvodi dve trećine električne energije iz uglja i ta proizvodnja doprinosi tim emisijama. Tako da tu
nismo mogli mnogo da se pripremimo. Ako pak zbog izvoznih taksi dođe do njihovog kalkulisanja u
proizvodnju, može posredno da dođe i do povećanja cena struje i nekih proizvoda, ali ne bi trebalo
da dođe do većih poremećaje.Jedna od mogućih posledica uvođenja CBAM mehanizma u EU moglo
bi da bude i manje interesovanje investitora za proizvodnju električne energije u Srbiji – objašnjava
Marković za srpske medije.
Sve u svemu CBAM je stupio na snagu, ali njegov konačni oblik još uvek nije definisan. Mehanizmi
plaćanja, proširenje obuhvata i međunarodna interakcija nastaviće da se razvijaju tokom ove decenije. Za srpske kompanije povezane sa tržištem EU poruka je jasna, stara era je završena pa
usklađivanje više nije teorijsko već praktično pitanje.
NOVO
© 2026 pretvorimootpadusnagu.rs