Skupština Srbije usvojila je Predlog zakona o upravljanju otpadom koji predstavlja važan korak u nastavku usklađivanja sa propisima Evropske unije u ovoj oblasti kako bi se unapredila postojeća rešenja i jasnije definisale obaveze svih učesnika u ovom procesu. To je izuzetno važno kako bi se nedostaci, koji nisu mali, brže otklonili i jasno uspostavila hijererhija upravljanja otpadom.
U toj hijerarhiji, otpad koji domaćinstva i privreda u Srbiji, proizvedu ne bi više trebalo da završi na deponijama od kojih je, prema procenama oko 3.000, divljih i preko 130 nesanitarnih. Upravo zbog toga je prvi korak je prevencija njegovog nastanka. Kada to nije moguće, treba omogućiti njegovu ponovnu upotrebu ili reciklažu ali mnoge vrste otpada ne mogu se podvrgnuti reciklaži, jer to njihov kvalitet ne dozvoljava. Upravo dobijanje energije iz otpada koji nije pogodan za reciklažu predstavlja najbolju opciju njegovog tretmana jer smanjenje i količine otpada.
Otvara se mogućnost uvoza otpada za energetske svrhe
Tako je bar u Evropi, koja zbog ovakve hijerarhije upravljanja reciklira oko 50 posto otpada, dok Srbija samo 15. Ovim Zakonom trebalo bi da se to promeni. Tako bar tvrdi ministarke ekologije, Sara Pavkov.
– Usvajanje Predlog zakona o upravljan predstavlja važan je korak u nastavku usklađivanja sa propisima Evropske unije i unapređenje postojećih rešenja, kako bi primena u praksi bila što efikasnija.Izuzetno me raduje što je ponuđenim rešenjima jasno prepoznata hijerarhija upravljanja otpadom, od prevencije, preko ponovne upotrebe i reciklaže, pa sve do odlaganja na deponije kao poslednje i najmanje poželjne opcije. Naš cilj je da deponije zaista budu poslednje rešenje i to samo za onaj deo otpada koji apsolutno mora da nastane, a ne može se tretirati ili ponovo iskoristiti. Ovaj zakon jača i kapacitete za korišćenje otpada u energetske svrhe, čime smanjujemo zavisnost od fosilnih goriva, jačamo konkurentnost naše privrede i odgovaramo na zahteve CBAM mehanizma. Na ovaj način jača se domaća potražnja za korišćenjem alternativnih goriva, čime će srednjeročno biti načinjen značajan korak u smanjenju deponovanja– rekla je Pavkov.
U Zakonu su uvedene i nove kategorije, poput otpada od hrane i tekstila, definisan je i pojam “trgovac otpadom” ali je data i mogućnost uvoza i korišćenja otpada kao goriva ili uopšte energije. Razlog za takvo rešenje je da se skupa energija, pre svega kod kompanija koje su obuhvaćene CBAM-om, nadoknadi sopstvenim elektranama iz komunalnog neopasnog otpada koji može da se termički obrađuje. Srbija ga ima u izobilju ali nije koristan jer ne postoji primarna selekcija,pa je deficitaran, posebno RDF( gorivo dobijeno preradom komunalnog i industrijskog neopasnog otpada, plastike, papira, tekstila, drveta i gume). Pošto ga nema u dovoljnim količinama, Zakonom o upravljanju otpadom, uvoz će za energetiku biti dozvoljen kako bi se smanjili troškovi kompanija koje podležu CBAM. Treba pri tom da se zna da je uvoz ove kategorija otpada godinama unazad dozvoljena za druge delatnosti.
