Zamislite Srbiju bez deponija, umesto raznoraznog otpada – zelene površine. Gde god pogledate, sve se šareni i zeleni: red cveća, red trave, a onda drvored.
Zvuči kao san, ali ovaj san može postati stvarnost.
Sanacijom postojećih deponija i izgradnjom energana na otpad, deponije mogu postati prošlost. U Evropskoj uniji koncept pretvaranja otpada u energiju zasnovan je na jednom cilju – potpunom zatvaranju deponija i maksimalnom iskorišćavanju otpada kao resursa.
Srbija polako prati ovaj trend, ali da bi u potpunosti iskoristila energetski potencijal otpada, neophodno je unaprediti upravljanje otpadom. To uključuje reciklažu, sanaciju postojećih deponija, njihovo zatvaranje i prelazak na održivije modele koji kombinuju ekologiju i energetsku efikasnost.
Sanacija deponija obuhvata tehničko obezbeđivanje, prekrivanje slojevima zemlje i geomaterijala, kao i postavljanje sistema za prikupljanje deponijskog gasa i vode.
Zatvaranje deponija završava se rekultivacijom, čime se one uklapaju u okolinu.
Životni vek ovako sanirane deponije traje 25 do 30 godina, ali dugoročni problem ostaje – svaka nova količina otpada zahteva nove lokacije. Rešenje se krije u energanama na otpad, koje mogu trajno smanjiti potrebu za deponijama.
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji je tokom 2022. godine prijavljeno 134 nesanitarne deponije. Ministarstvo zaštite životne sredine godinama radi na povećanju broja regionalnih sanitarnih deponija, uz poseban fokus na smanjenju nesanitarnih i divljih deponija.
Na taj način izbegavaju se požari, ekološki incidenti i čuva se životna sredina.
Međutim, sanacija i zatvaranje deponija predstavljaju izazov jer mnoge lokalne samouprave nemaju kapacitete da to samostalno sprovode. Zato se iz budžeta Ministarstva zaštite životne sredine svake godine izdvajaju značajna sredstva.
Cilj države je da se u mestima gde postoji alternativa za odlaganje otpada – zatvore i saniraju nesanitarne deponije.
Izgradnja regionalnih i reciklažnih centara širom Srbije stvara preduslove za dalje zatvaranje nesanitarnih deponija, što doprinosi boljem kvalitetu života građana.
Kako se navodi u „Beloj knjizi o dobijanju energije iz otpada u Srbiji“, reciklaža i energetsko iskorišćavanje otpada u EU u spalionicama treba da budu primer Srbiji, jer smanjuju potrebu za deponovanjem otpada i upotrebom fosilnih goriva.
U EU postoji oko 500 spalionica otpada koje proizvode toplotnu i električnu energiju. Austrija, Danska, Švedska i Nemačka prednjače u smanjenju otpada koji završava na deponijama.
Na primer, Danska je 1997. zabranila deponovanje gorivog otpada, dok Švedska reciklira čak 99% otpada.
Primena ovih praksi omogućila je zemljama EU da smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte i povećaju energetsku nezavisnost.
Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, ima priliku da primeni slične tehnologije i razvije održiviji sistem upravljanja otpadom.
Srbija se obavezala da u okviru pregovora za pristupanje EU uskladi svoj sistem upravljanja otpadom, što uključuje izgradnju spalionica.
Program upravljanja otpadom za period 2022–2031 predviđa izgradnju tri postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada.
Jedno postrojenje već radi u Vinči u Beogradu i proizvodi toplotnu i električnu energiju za deo domaćinstava. Drugo će biti izgrađeno u Nišu, a treće u Novom Sadu.
