Koncept „otpad kao resurs“ temelji se na ideji da se materijali koji bi inače bili odbačeni mogu ponovo iskoristiti ili pretvoriti u nove, korisne proizvode ili energiju. Ovaj pristup predstavlja ključni element u održivom upravljanju resursima, jer smanjuje potrebu za vađenjem novih sirovina, poput nafte ili uglja.
Prema podacima Konfederacije evropskih postrojenja za obradu otpada u energiju, 2018. godine 497 postrojenja proizvelo je u EU 41.000 gigavat-sati (GWh) električne energije i 96.000 GWh toplotne energije. Ta je struja bila dovoljna za 19 miliona potrošača, a toplotna energija za 16 miliona potrošača.
Stručnjaci ističu višestruku korist upotrebe otpada za dobijanje toplotne i električne energije, a pre svega očuvanje životne sredine, jer zbog strogih propisa reguliše se emitovanje različitih štetnih zagađenja u atmosferu smanjujući ih na minimalne.
Procenjuje se da bi samo sagorevanjem otpada Srbija mogla da pokrije tri odsto potrošnje struje, a to su objasnili stručnjaci u „Beloj knjizi dobijanja energije iz otpada“, u kojoj su dali smernice o upravljanju i mogućim tehnologijama za gradnju spalionica komunalnog otpada.
– Najnovija direktiva Evropske unije predviđa da se do 2030. na deponije može plasirati samo 10 odsto komunalnog otpada. Sve ostalo mora da bude spaljeno ili reciklirano. U ovom trenutku osam zemalja to ispunjava, ostale su na putu ka tom cilju. Nivo zaštite životne sredine je izuzetno visok – rekla je na predstavljanju ovog istraživanja Helga Stoiber, stručnjak za termičke procese otpada u Austriji, i jedna od autorki „Bele knjige za dobijanja energije iz otpada“.
Srbija se na svom evropskom putu obavezala da harmonizuje zakone, pravila i propise koji se tiču zaštite životne sredine. To podrazumeva uspostavljanje sistema upravljanja otpadom, kao i izgradnju spalionica, što se navodi u Programu upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022. do 2031. godine koji predviđa izgradnju tri postrojenja za kontrolisano spaljivanje komunalnog otpada.
Jedna energana je već izgrađena u puštena u pogon u Vinči, a druga dva postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada, proizvodnju električne i toplotne energije iz nereciklabilnog otpada predviđena su u Nišu i Novom Sadu.
Zainteresovanost lokalnih samouprava za spalionice
Osim Niša i Novog Sada koji su sledeći na listi za dobijanje energana prema Programu upravljanja otpadom, potreba za ovim postrojenjima postoji i u drugim gradovima Srbije, poput Čačka.
Otpad koji su Čačani proizvodili odvozio se na regionalnu deponiju “Duboko”, a to je bilo otežano zbog požara koji je zahvatio deponiju u martu prošle godine.
Kao potencijalno trajno rešenje, gradske vlasti predstavile su izgradnju spalionice komunalnog otpada. Na ovaj način, smatraju gradske vlasti, dobila bi se energija, smanjilo zagađenje, a pošto nema deponovanja smeća, ne bi bilo ni troškova za upravljanje otpadom.
– Mislim da je trajno rešenje spalionica, ne samo za Čačak, već i za gradove veličine našeg grada. Imamo pozitivna iskustva iz Trsta, iz Celja, i trudićemo se da i mi to trajno rešimo – naveo je tada gradonačelnik Čačka.
Spalionice otpada nude održivo rešenje za problem deponija u Srbiji, a njihov razvoj mora biti pažljivo isplaniran kako bi se minimizirali ekološki rizici, maksimizirale koristi za građane, i životnu sredinu.
