Bacimo 300 Ajfelovih tornjeva za godinu dana: Stanje otpada u Srbiji

Praksa Srbije da sa otpadom postupa po principu „baci gde stigneš, samo da ga sklonimo sa
očiju“, ozbiljno narušava evropske standarde u ovoj oblasti gde važi pravilo “baci gde treba", pa
ne treba da čudi što ovakav model se vraća kao bumerang za devastaciju životne sredine ali i
zdravlja ljudi. Da je to tako pokazuju i brojke po kojima je u 2023. godini od ukupno 12 miliona
tona, koje su stvorile privreda i domaćinstva, većina je završila na divljim deponijama ili u
prirodi.
Tih deponija je na svakom koraku i procenjuje se da ih ima oko 3.000, kao i preko 130
nesanitarnih, koje su posledica višedecenijskog neadekvatnog upravljanja otpadom u Srbiji na
koji nas Brisel upozorava u svojim izveštajima stalno upozorava. Upozorava nas i na nerazvijenu
kulturu sortiranja jer većina nas teško razaznaje kakve se sve kontaminirane bombe kriju u tom
smeću.
Godišnje bacimo 300 Ajfelovih tornjeva otpada
To smeće stvaramo i mi sami. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine domaćinstva
su 2023. godine bacila oko 3,2 miliona tona, od čega je samo oko 15,5 posto reciklirano dok je
ostatak ostavljen na deponijama. Procene su da između 1,2 do 1,5 kilograma napravimo svaki
dan. Na nedeljnom nivou stvorimo više od 10 kilograma, a na godišnjem je to čitavih pola tone
otpada koji svako od nas baci. Drugim rečima, kada se sve ovo sabere po broju stanovnika,
dolazimo do već pomenute cifre od preko 3 miliona tona smeća. Za one koji ne mogu vizuelno
da predstave razmere te količine, to je težina 300 Ajfelovih tornjeva.
Za pravilno upravljanje komunalnim otpadom potrebno skoro 900 miliona evra
Posledice takvog odnosa i naših navika, odnosno neadekvatne prevencije, vidljive su kroz
zagađenje vode, zemlje i vazduha, a samim tim i zdravlja ljudi, zbog čega i “lečenje” takvog
stanja je skupo. Prema Programu za upravljanje otpadom za period od 2022. do 2031. godine za
investicije vezane za komunalni otpad potrebno je izdvojiti nešto više od 866 miliona evra.
Najveći deo tih para obezbediće se iz državnog budžeta ali u ovim investicijama učestvovaće i
privatni sektor ali i evropski fondovi. Naime, Brisel je spreman da pomogne Srbiji sa 111 miliona
evra kako bi se bar delimično sanirali ptroblemi i nadoknadila realizacija zadataka iz Strategija
upravljanja otpadom za period od 2010. do 2019. iz koje značajan deo preuzetih obaveza nije
realizovan. Tako je umesto definisanih 27 regionalnih sanitarnih deponija urađeno samo 11.
Razlog za ovako loš skor Ministarstvo ekologije, u svojim izveštajima, vezuje za ponašanje
lokalnih samouprava koje nisu poštovale zakonsku procedure, odnosno koje su umesto izgradnje
sanitarnih deponija određivale samo lokacije za nesanitarne. Prema podacima Agencije za
zaštitu životne sredine,na 138 lokacija širom zemlje, lokalne samouprave su napravile smetlišta
za svoja komunalna preduzeća, koje nemaju sisteme i mehanizme za sprečavanje širenja
zagađenja, kao što je to slučaj sa sanitarnim deponijama.
Deponije kao rizik po zdravlje i životnu sredinu
Ako se na to sve doda i već naveden podatak da postoje i oko 3.000 divljih deponija onda je
jasno zašto EU insistira na ovom problemu jer čak 80 posto komunalnog otpada završi na
smetlištima i divljim deponijama dok samo 20 posto na onim koje poseduju sertifikate
sanitarnih. Da nesanitarne deponije emituju zagađenje koje ugrožava životnu sredinu i zdravlje
ljudi potvrđuje i Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2020. godinu koji je
identifikovao 213 potencijalno kontaminiranih i kontaminiranih lokacija, a to su lokacije na
kojima je potvrđeno prisustvo opasnih i štetnih materija u koncentracijama koje mogu izazvati
značajan rizik po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Od tog broja čak 153 su povezane sa
upravljanjem otpadom, tačnije smetlištima.
Ovakva situacija povod je za alarmiranje javnosti od strane stručnjaka, koji tvrda da ukoliko
država ne preduzmu hitne mere i primene evropski standardi u zaštiti životne sredine, zdravlje
ljudi može da bude ozbiljno ugroženo. Na to je upozorio i Fiskalni savet još 2019. godine u svom
izveštaju u kome upozorava da izdvajanja za ovu oblast moraju biti značajno veća, odnosno da
se sa sadašnjih 0,8 posto BDP moraju da se kreću između 1,2 do 1,4 posto.
– Istražujući stanje u zaštiti životne sredine Fiskalni savet je došao do veoma zabrinjavajućih
podataka. Zapravo,ni u jednom istraživanju koje smo sproveli do sada nismo uočili toliko
poražavajuće zaostajanje Srbije kao u ovoj oblasti, ne samo u odnosu na razvijene zemlje EU, već
i u odnosu na uporedive zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE). Voda za piće u Srbiji znatno je
lošijeg kvaliteta od uporedivih zemalja, skoro da nema deponija otpada koje zadovoljavaju
sanitarne standarde – iz njih se izlivaju opasne materije u vodotokove i izvorišta vode, a na tim
deponijama učestali su požari s veoma opasnim isparenjima. Takođe, praktično sva otpadna
vode iz kanalizacije izlivaju se u vodotokove bez ikakvog prečišćavanja, čak i u najvećim
gradovima (Beograd, Novi Sad), što je u EU nedopustivo- navodi Fiskalni savet.
Da bi se bar donekle poboljšalo, Vlada Srbije smatra da je neminovno da se u narednom periodu
dosledno sprovede Direktiva o deponijama ali i da se upravljanje otpadom uredi po evropskim
standardima. Rešenje traži novu analizu celog sistemom i utvrdi šta nedostaje.
Nedostaje mnogo, pre svega sanitarne deponije. Kroz projekat “Program čvrstog otpada u Srbiji”
finansiranog od strane Evropske razvojne banke (EBRD) i Francuske razvojne agencije (AFD),
planira se i izgradnja novih regionalnih centara za deponovanje otpada.
-Vrednost ovog projekta iznosi 150 miliona evra, a NALED će pružati tehničku podršku
Ministarstvu za zaštitu životne sredine koje je zaduženo za sprovođenje projekta. Obuhvatiće 41
jedinicu lokalne samouprave u Srbiji, a značaj koji će imati na povećanje stepena zaštite životne
sredine u našoj zemlji biće je nesumnjiv- navodi Sanja Knežević Mitrović, menadžerka za
regulatornu reformu u NALED-u.