U svetu se reciklira oko 95 posto starih automobila dok u Srbija procene pokazuju da je to
značajno manje. Doduše, propisi su isti kao i u Evropi, ali u praksi se dešavaju anomalije, koje bi
morale da se otklone. Poslednjih godina u Srbiji se godišnje na tržište plasira u proseku 160.000
170.000 tona vozila a procenjuje se da se godišnje generiše oko 45.000 tona otpadnih vozila.
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, prijavljena količina generisanih otpadnih
vozila kreću se oko godišnje tretira sa oko 22.000 tona, uključujući otpad od demontaže i
održavanja vozila, dok tretirane količine uključuju samo godišnje tretira samo 2-3.000 tona
otpadnih vozila.
– Za sada u Srbiji ne postoje potpuno pouzdani podaci o pripremi za ponovnu upotrebu i tretman
otpadnih vozila. Dozvolu za upravljanje otpadnim vozilima kao neopasnim otpadom imaju 302
preduzeća, dok dozvolu za upravljanje otpadnim vozilima kao opasnim otpadom imaju 43
preduzeća. Procenjuje se da će do 2030. godine u Srbiji nastati oko 102.000 tona otpadnih vozila
– piše u Programu upravljanja otpadom u periodu od 2022.do 2031. godine.
Slična je situacija i kod otpadnih ulja, gde smo po propisima o upravljanju već zakoračili u EU, ali
u praksi ona i dalje završavaju u obližnjim potocima, za premazivanje drveća kao „zaštita“ od
štetočina ili kao ogrev za automehaničarske radnje. Razlog ovakvog ponašanja nije samo
neznanje, već i troškovi koje preduzetnici pokušavaju da izbegnu u situaciji kada su sve manje
zarade iz kojih mogu da isplate pravilan tretman.
Godišnje nestane više od 20.000 tona otpadnih automobila
Ovo tim pre što na tim “grobljima automobila” ne dolazi do adekvatnog tretiranja. Naime,
propisi nalažu da se prvo izdvoje neoštećeni delovi koji se mogu ponovo upotrebiti: skida se
akumulator, električni i elektronski otpad, katalizatori, uljni filteri i olovni delovi. Ulja, antifriz,
gorivo i ostale tečnosti trebalo bi da se iz otpadnih vozila istaču i smeštaju u specijalne
rezervoare predviđene za otpadne tečnosti. Skidaju se točkovi, odvaja se guma i sabijaju felne.
Veliki plastični delovi se odvajaju sa otpadnog vozila, skidaju se staklene površine. Tako je
otpadno vozilo pripremljeno za slanje na postrojenje šreder.
Svako kršenje ovakvog procesa, posebno u delu koji se odnosi na motorna ulja, ozbiljno može da
naruši životnu sredinu. Samo jedan litar korišćenog motornog ulja može da zagadi čak 1.000.000
litara vode za piće, što ga svrstava među najveće zagađivače životne sredine.
Opasna ulja završavaju u potocima, zemlji i pećima
Prema propisima o upravljanju otpadnim uljima Srbija je već zakoračila u EU, ali u praksi ona i
dalje često završavaju u obližnjim potocima, za premazivanje drveća kao „zaštita“ od štetočina ili
kao ogrev za automehaničarske radnje. Razlog ovakvog ponašanja nije samo neznanje, već i
troškovi, posebno kod kod malih i srednjih preduzetnika koji proizvode otpadna ulja, kao što su
auto-otpadi ili automehaničarske radnje. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine u
Srbiji je u 2023. godini plasirano 40.314 tona ovog ulja a tretirano je samo 440 tona i izvezeno
1660 tona što znači da Preostalih oko 38.000 tona je verovatno završilo u zemljištu, kanalizaciji,
vodotokovima ili u pećima domaćinstava.
U Automehaničarskim radnjama smo naišli na zid ćutanja odnosno niko ne želi da zvanično o
tome govore. Ipak, nezvanično nam kažu da je mali broj automehaničarskih radnji koje ga
pravilno tretiraju iako su upoznati da je veliki zagađivač životne sredine.
– Većina nas se snalazi odnosno korišćena otpadna ulja uglavnom odvozimo na neke lokacije koje
nisu propisane za to. Koriste neki i za zagrevanje a razlog za takvo nezakonito tretiranje krtije se
u činjenici su troškovi za pravilno tretiranje otpada-rečeno nam je u nekoliko automehaničarskih
radnji u Beogradu.
Akumulatori su svetla tačka, ali novi talas tek stiže
Što se tiče akumulatora oni spadaju u kategoriju jedne od najčešće recikliranih komponenti
automobila. To je veoma važno jer je reč o opasnom otpadu jer akumulatorske baterije su
konstruisane tako da u sebi sadrže otrovne hemikalije koje mogu izuzetno štetno da utiču na
okruženje ukoliko se njima ne rukuje pravilno i ako se ne skladište na propisan način. Postoje
procene da je poslednjih godina reciklirano oko 220.000 tona akumulatora a procene su
Agencije za zaštitu životne sredine da će do 2025. godine na godišnjem nivou biti između 15.000
i 18.000 tona istrošenih akumulatora. Oni bi trebalo da se recikliraju u reciklažnim centrima.
Vrlo je važno da se kaže da i antifriz spada u opasan automobilski otpad, posebno onaj korišćen
jer se u njemu mogu nalaziti i tragovi teških metala. , poput olova, kadijuma, bakra, hroma. Ako
dospe u kanalizaciju, zemlju ili vodu može biti smrtonosan za biljni i životinjski svet. Zbog toga se
nakon ispuštanja mora skladištiti u hermetički zatvorenim posudama , bez mešanja sa drugim
otpadom. Podatke oko njegovog godišnjeg generisanja i gde završava nemamo jer nismo na to
ali i druga pitanja dobili od Agencije za zaštitu životne sredine .
Troškovi autoservisa za tretman motornih ulja za dva automobile na zameni ulja dnevno
U prvoj godini šta treba da plati:
Plan upravljanja otpadom: 500 eur
zaposleni da radi na administrativnim poslovima 600 eur godišnje
Karakterizaciju otpada: 600 eur (samo za ulje antifriz i zauljene krpe i filtere)
odnošenje otpadnog ulja 1000 eur (za 2000 kg)
Izgubljena dobit prodaje ulja na crno: 600 eur
NOVO
© 2026 pretvorimootpadusnagu.rs