Sredstva za čišćenje, kozmetički preparati, termometri, boje i lakovi, razređivači, skidači boja,
lepkovi, hemijski zaštitni proizvodi, sredstva za automobile … Nema domaćinstva u Srbiji koji
nešto od ovoga nema u kući. Šta više većinu ovih hemikalija redovno koriste i kupuju.
Retki su, međutim, oni koji čitaju oznake na ovim proizvodima. Mnogi se nisu ni potrudili da
obrate pažnju na to šta te hemikalije sadrže i da li su i koliko opasne. Još manji broj je onih koji
znaju šta uraditi sa ispražnjenom ambalažom. Na žalost, ona u 90 odsto slučajeva završi u
„običnom“ kontejneru sa ostalim komunalnim otpadom.
Opasnost koja preti zbog ovakvog poteza ima nesagledive razmere. Ugrožena je životna sredina,
a samim tim i zdravlje ljudi. Zato i ne čudi što se kućni opasan otpad definiše kao otpad ili
kombinacija otpada koja predstavlja potencijalnu opasnost za ljude ili druge žive organizme zbog
toga što je ovakav otpad: nerazgradiv ili inertan u prirodi, može da se uveća biološkim putem,
može biti smrtonosan i može uzrokovati kumulativne efekte štetne po zdravlje. Uzmimo samo
primer termometra ili štedljivih sijalica. Oni u sebi sadrže živu i u slučaju da se neki od ovih
predmeta razbije, ona predstavlja veliku opasnost, posebno ako dospe u organizam čoveka ili
životinje. Živa može da izazove velike i ozbiljne posledice po zdravlje poput oštećenja centralnog
nervnog sistema, jetre ili bubrega.
Opasan kućni otpad klasifikovan je na osnovu zapaljivosti, korozivnosti, reaktivnosti, toksičnosti i
kancerogenosti. Zbog toga je veoma važno njegovo pravilno odlaganje. Sprečavanje zagađenja
ovom vrstom otpada najveći efekat ima samo onda kada je odvojeno prikupljen. Tu, međutim,
nastaje problem. U Srbiji skoro da nema posebnih mesta za odlaganje i prikupljanje opasnog
kućnog otpada, pa prazne boce od kozmetičkih preparata i kućne hemije, ili kante sa ostacima
boja i lakova završe u kontejnerima za odlaganje komunalnog otpada.
Prema Programu upravljanja otpadom u periodu od 2022-2031. godine Srbija planira da u svakoj
opštini ima po jedan centar za sakupljanje ove vrste otpada. Pre toga je, međutim, potrebno
izgraditi infrastrukturu. Neophodno je uspostaviti mrežu centara za sakupljanje otpada širom
zemlje za razni komunalni otpad, uključujući opasni otpad iz domaćinstva. Plan je da se izgradi
po jedan centar za sakupljanje otpada u svakoj opštini i jedan centar za sakupljanje opasnog
otpada iz domaćinstva. To bi omogućilo odvojeno sakupljanje reciklabilnih materijala i posebnog
otpada iz domaćinstva. Ove lokacije bi imale adekvatno osoblje za prihvat opasnog otpada iz
domaćinstva, a sakupljeni otpad bi se redovno isporučivao operaterima za upavljanje otpadom
koji imaju odgovarajuće dozvole ili regionalnim skladištima opasnog otpada. Do 2029. godine
Srbija bi trebalo da uspostavi odvojeno sakupljanje frakcija opasnog otpada koje proizvode
domaćinstva.
Ovome, međutim, prethodi još nekoliko neophodnih koraka da bi se uspostavi sistem
upravljanja hemikalijama po principima EU.
Lista treba da se ažurira na pola godine
Lista kandidata supstanci koje izazivaju zabrinutost, prema zakonu, treba da se ažurira na svakih
šest meseci.
Firme koje proizvode ili uvoze proizvode koji sadrže štetne supstance u koncentraciji iznad 0,1
masenog % proizvoda, zakonski su obavezni da informišu sve snabdevače u lancu snabdevanja o
prisustvu te supstance u proizvodu i kako da ga koristite bezbedno. Takođe, i potrošači moraju
da budu informisani, ali da bi se to ostvarilo, sami potrošači bi trebalo da imaju svest o tome da
traže i čitaju te podatke.
Sve to nas vraća na početak. Propisi i zakoni o odlaganju opasnog kućnog otpada ne mogu se
poštovati u potpunosti pre nego se precizno odredi šta sve potpada pod ovu vrstu otpada.
Redovnim ažuriranjem lista kandidata supstanci koje izazivaju zabrinutost, menja se i lista svega
što spada u opasan kućni otpad. Da bismo živeli u zdravijoj sredini, moramo voditi računa o
tome šta koristimo u domaćinstvu, šta kupujemo i što je još važnije gde i kako odlažemo
iskorišćena sredstva.
NOVO
© 2026 pretvorimootpadusnagu.rs