Svet u kojem se od otpada zarađuje i pri tom brine o životnoj sredini, za većinu ljudi u Srbiji još uvek je
nerealan. Ipak, takav svet postoji u mnogim državama u kojima se od njega zarađuju milijarde. Zato
vreme Srbija svoj potencijalni rudnik novca, doslovce baca iako iskustva drugih pokazuju da je reč o
unosnoj industriji. Da je to tako, pokazuje i praksa nekih države, koje su zabranile izvoz, kako bi sačuvale
dragoceni materijal za sopstvenu privredu, pre svega energiju.
Srbija tek otvara vrata industriji koja u EU donosi milijarde
Srbija pokušava novim zakonskim rešenjima, pre svega Zakona o upravljanju otpadom, ali i Programom
upravljanja otpadom u Republici Srbiji do 2031. godine da ove nedostatke otkloni i stvori uslove da od
sopstvenog otpada napravi unosan biznis, koji će pored značajnog profita, otvoriti i nova radna mesta.
Osnove za taj put su stvorene, tvrdi za “Blic Biznis” ministarka zaštite životne sredine, Sara Pavkov.
– Najbolji otpad je onaj koji nije ni nastao. Ukoliko ipak nastane, sledeće najbolje rešenje je da se koristi
kao resurs, odnosno da se ponovo upotrebi. Zakon prati stroge evropske standarde a jedna od
najznačajnijih novina je dozvola uvoza neopasnog otpada u energetske svrhe – objasnila je Pavkov.
Evropska zelena tranzicija stvorila milione novih radnih mesta
Upravo ti evropski standardi u zelenoj tranziciji uslovili su revoluciju kako u tretiranju otpada kao
značajnog resursa tako i razvoju sofisticionih sistema od kojih države imaju veliku ekonomsku i ekološku
korist i veliku potražnju za „zelena radna mesta“, koja su među najbrže rastućim u evropskoj ekonomiji.
Samo u automobilskom sektoru, zbog elektrifikacije transporta, se očekuje 2,6 novih radnih mesta do
2030. godine, a ukupno u sektoru čistije energije, koja podrazumeva i termičku obradu otpada u njenom
stvaranju, preko 10 miliona, navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA).
Ove cifre samo delimično ukazuju da je reč ozbiljnoj industriji, koja generiše ne samo veliki broj radnih
mesta već i značajne prihode i profit.
Hrvatske kompanije zarađuju milione
Primer Hrvatske, koja je nakon ulaska u EU, stvorila ozbiljne kompanije koje prikupljaju i tretiraju otpad.
Prema podacima agencije CompanyWalla, od 50, dve najuspešnije u 2023. godini ostvarile su prihode od
14.366.677,47 eura, odnosno 20.546.735,88 , dok im je dobit bila oko 1,4 miliona evra.
I u jednoj i drugoj kompaniji prosečna bruto zarada se kreće od 1.500 do 1.700 evra. Pri tom
prilagođavanje strategiji EU uslovilo je i da se trasira pravac za termičku obradu otpada odnosno goriva
od otpada.
Tako će u okviru Centra za upravljanje otpadom Bikarac, u Šibensko-Kninskoj županiji, biti izgrađeno ovo
postrojenje, a otpad će koristiti kao resurs i za toplotnu energiju.
Investicija je vredna 3,5 miliona evra a finansiraće je Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost.
Koliko država može da zaradi od cirkularne ekonomije
Tako će i Hrvatska sa svojih 1,8 miliona tona otpada, ovim postrojenjem se svrstati u društvo
najrazvijenijih zemalja EU, u više od 500 postrojenja u kojima se termički obrađuje otpad.
U njima se godišnje zbrine i pretvori u energiju oko 100 miliona tona otpada, a toplota dobijena na takvo
način greje milione domaćinstava, Beča, Kopenhagena, Hamburga, Celje i drugih gradova, koji su svrstani
u najčistije u Evropi.
Ako je suditi po novom zakonu o upravljanju otpadom i Programom upravljanja otpadom u Srbiji do
2031. godine, rešenje za naših 12 miliona tona otpada, je moguće i isplativo. Uslova za “ cvetanje” eko
biznisa su investicije u ovu oblast i od njihove visine zavisiće i broj radnih mesta ali potencijalni prihodi
države po osnovu poreza i doprinosa, koji bi mogli da se kreću od 4,3 do blizu 9 miliona evra.
Tako bar stoji u ovom dokumentu Vlade, iz koga se vidi da je čist profit na otpadu isplativ za sve, državu,
društvo i ljude koji su uključeni u ovu industriju. Da je to tako pokazuje i makroekonomska analiza koju je
uradilo Ministarstvo ekologije koja pokazuje da veće investicije generišu veće koristi.
Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS- a kaže da Srbija ima velike gubitke u
nacionalnom dohotku zbog toga što ne koristimo otpad na pravi način.
– Procene PKS ukazuju godišnje gubimo više od 100 miliona evra reciklabilnih sirovina koje ostavljamo na
deponijama koje kasnije budu paljene i prave velike probleme u kvalitetu vazduha i voda. Pitanje
tretmana otpada, uključujući i opasni, nije samo ekološko, već i pitanje ekonomske strategije i održivog
razvoja. Ako želimo da postanemo lider u regionu po pitanju ekoloških rešenja, moramo ulagati u
postrojenja za termičku obradu otpada koja će omogućiti cirkularnu ekonomiju – objašnjava Mitrović.
Novi Zakon o upravljanju otpadom je stvorio uslove da se definisani ciljevi iz Programa upravljanja
otpadom do 2031. godine realizuju. Jedna od njih je vezana i za izgradnju nekoliko postrojenja za
termičku obradu otpada i dobijanje toplotne i električne energije. Pored toga, planirano je i da se izgradi
I energana na otpad za dobijanje goriva iz njega (RDF). Pre nego što se to realizuje, da bi se smanjila
emisija CO2 i energetska kriza, država je nedavno usvojenim Zakonom dozvolila privremeni uvoz
neopasnog otpada u energetske svrhe.
Ministarka Sara Pavkov kaže da je to rešenje izuzetno važno.
– Važno je zbog cirkularne ekonomije jer otpad postaje resurs, što je stub Zelene agende. Omogućava se
konkurentnost jer domaća industrija (poput cementara) već ima tehnologiju da koristi ovaj energent,
čime smanjuje troškove.Zamena mazuta i uglja alternativnim gorivima direktno popravlja kvalitet
vazduha i smanjuje se zavisnost od fosilnih goriva i ispunjavaju zahtevi CBAM mehanizma, što dovodi do
energetske stabilnosti – objašnjava Pavkov za srpske medije.
NOVO
© 2026 pretvorimootpadusnagu.rs